Prirodni dragulji Srbije, drugi deo

Ispružio se ovaj zeleni raj u dužini od 22 kilometara i širini od 12 kilometara, Reka Uvac zaustavljena je tri puta tako su nastala tri akumulaciona jezera... Uvačko, Zlatarsko i Radoinjsko.

U dolini ove reke mreškaju se zagasitozelene i čiste vode prelepog Zlatarskog jezera. Ovo jezero dugo je trideset kilometara i ima oko četiri stotine miliona kubnih metara čiste planinske vode.

Zlatar se kupa u zelenilu četinara i suši blagotvornim, mirisnim vazduhom. Teško je reći kada je lepši, tokom leta kada se okiti i zamiriše obiljem smilja i bosilja ili zimi, kada ogrne svoj debeli gunj. I u jednoj i u drugoj prilici ovde se duboko diše i dugo živi.

Ovo područje proglašeno je specijalnim rezervatom prirode dve hiljade šeste godine. Prostire se na oko sedam hiljada hektara.

Gospodar nebeskog plavetnila ovde je beloglavi sup. O socijalnom životu, prilagođavanju i odrastanju, o tome kako bi roditelji trebalo da se ophode prema tinejdžerima, moglo bi se podosta naučiti od beloglavih supova...

Na oko tri kilometara od Velikog Gradišta belasaju se u svom srebrnastom odsjaju vode Srebrnog jezera. Malo srpsko more sve više opsedaju turisti i gosti iz zemlje i sveta.

Od Srebrnog jezera iz Velikog Gradišta stiže se urednim i osvetljenim šetalištem. Jezero je nastalo pregrađivanjem Dunavca 1972. godine. Okruženo belim bagremom i dvema uređenim prostranim plažama.

Pre više od sedam decenija omladinci tadašnje Jugoslavije gradili su veliku zemljanu branu. U depresiju se slilo desetine rečica, bujičnih potoka i kanala i tako je nastalo prekraso Vlasinsko jezero.

Čovek bi pomislio da je ovo delo prirode, a ne ljudskih ruku. Dugo je nešto više od devet kilometara i široko oko tri kilometara. Vlasina je prostrano, zeleno carstvo breza.

Autor: Vladimir Novaković
Tekst čitao: Dragan Vučelić
Kamera: Pavle Tanasijević
Montaža: Nemanja Radić