Природни драгуљи Србије, други део

Испружио се овај зелени рај у дужини од 22 километара и ширини од 12 километара, Река Увац заустављена је три пута тако су настала три акумулациона језера... Увачко, Златарско и Радоињско.

У долини ове реке мрешкају се загаситозелене и чисте воде прелепог Златарског језера. Ово језеро дуго је тридесет километара и има око четири стотине милиона кубних метара чисте планинске воде.

Златар се купа у зеленилу четинара и суши благотворним, мирисним ваздухом. Тешко је рећи када је лепши, током лета када се окити и замирише обиљем смиља и босиља или зими, када огрне свој дебели гуњ. И у једној и у другој прилици овде се дубоко дише и дуго живи.

Ово подручје проглашено је специјалним резерватом природе две хиљаде шесте године. Простире се на око седам хиљада хектара.

Господар небеског плаветнила овде је белоглави суп. О социјалном животу, прилагођавању и одрастању, о томе како би родитељи требало да се опходе према тинејџерима, могло би се подоста научити од белоглавих супова...

На око три километара од Великог Градишта беласају се у свом сребрнастом одсјају воде Сребрног језера. Мало српско море све више опседају туристи и гости из земље и света.

Од Сребрног језера из Великог Градишта стиже се уредним и осветљеним шеталиштем. Језеро је настало преграђивањем Дунавца 1972. године. Окружено белим багремом и двема уређеним пространим плажама.

Пре више од седам деценија омладинци тадашње Југославије градили су велику земљану брану. У депресију се слило десетине речица, бујичних потока и канала и тако је настало прекрасо Власинско језеро.

Човек би помислио да је ово дело природе, а не људских руку. Дуго је нешто више од девет километара и широко око три километара. Власина је пространо, зелено царство бреза.

Аутор: Владимир Новаковић
Текст читао: Драган Вучелић
Камера: Павле Танасијевић
Монтажа: Немања Радић