Hajdemo u planine

Za potpuni odmor i uživanje ne morate ići daleko od Beograda. Na nešto više od 100 kilometara od glavnog grada Srbije, južno od Valjeva, planina Maljen mesto je pitome lepote. Ovde priroda daruje i uljuljkuje ljude u svoja nežna nedra, a prostranstva, pre nego preteće, deluju drago i poznato. A ako postoji centar te lepote onda je to mesto koje je postalo sinonim čitave ove planine. Jer, niko vam u Srbiji neće reći da ide na Maljen, već na - Divčibare!

Planina sunca - Kopaonik... Sa srpskog krova sveta ukazuju se mrko sivi obrisi planinske ogrlice što se obavila oko vrata najveće planine Srbije. Oduševljenom putopiscu Feliksu Kanicu koga su seljaci okolnih sela doveli na plato oko Pančićevog vrha jednostavno su i neopozivo rekli: „Gospodine, sa ovog mesta se vidi ceo svet!" Gusta, raskošna, tamnozelena boja Kopaonika leti, ogrnula se belom zimskom odeždom. Da li zbog srebrnog odbleska sa iglica jela i smrča, ili treperenja srebrnih iskrica sa površine snežnih polja, svejedno, Kopaonik je zasluženo dobio još jedan nadimak - srebrna planina. U blagodetima sunca ovde se uživa više od 200 dana godišnje.

Ako je Kopaonik kralj zimskog turizma Srbije, onda je Zlatibor njegov ponosni mlađi brat, princ koji se iz godine u godinu sve više trudi da se približi, a pomalo i zaseni svog gordog planinskog rođaka. Na momente, u tome i uspeva! Jer, kako za sve one koji vole zimu i njene čarolije nema prave zime bez snega, tako za zaljubljenike u zimske sportove nema zimovanja bez posete Zlatiboru!

Zlatar se voljom prirode našao na jugozapadnoj strani čudesnog planinskog trojstva koje čine još Zlatibor i Tara. Za meandre Uvca sigurno ste čuli... o njihovoj lepoti poslednjih godina mnogo se priča, a stručnjaci i zaljubljenici, naučnici koliko i obični zadivljeni posetioci već su ih proglasili nezvaničnim simbolom srpskog turizma. Ipak, videti Uvac zimi, dok moćno vijuga između belih litica, nešto je zaista posebno!

A, ako je zima „proleće genijalnih umova" kako je to smatrao srednjovekovni pisac i mislilac Petro Aretino, onda će možda baš ovo godišnje doba doneti nove mudrosti i snagu da sačuvamo ono što imamo i svi zajedno krenemo napred.

Urednik: Vladimir Novaković
Autor teksta: Aleksandra Bogdanović
Snimatelj: Petar Vujanić, Miloš Rančić
Montaža: Nemanja Radić