Ukusi Vojvodine

Istorija kulinarstva na prostoru Vojvodine dobro je dokumentovana. Prvu knjigu kuvarskih recepata objavio je u Sremskim Karlovcima Zaharije Orfelin još krajem 18. veka. „Prvi srpski kuvar" sastavio je i štampao jeromonah Jerotej Draganović u manastiru Krušedol 1855. a nedugo potom se u Novom Sadu pojavio i „Veliki srpski kuvar" Katarine Popović Midžine - prvi kuvar napisan ćirilicom i na srpskom narodnom jeziku.

Uticaji koji su na kuhinju Vojvodine izvršili različiti narodi danas su vidljivi i u jeziku. Tako ćete čuti da Vojvođani za doručak kažu fruštuk, za užinu jauzna, za predjelo foršpajz, a tu su i nazivi jela - rinflajš, ćušpajz, gulaš, paprikaš, knedle, štrudle, krofne, kao i mnogobrojni riblji specijaliteti.

Austrougarska kuhinja imala je presudan uticaj i na vojvođanske slatkiše. Ipak, naročito veliku ulogu ovde je odigrao i dolazak Nemaca iz Švabije koji su u ove krajeve doneli neke od danas najdražih poslastica - knedle sa šljivama ili gomboce, šnenokle, rezanca s makom, nudle različitih punjenja, krancle, kao i čuveni makoš - pitu sa makom.

Vojvodina je danas dom za više od 25 nacionalnih ili etničkih zajednica. Osim Srba, u njoj žive i Mađari, Slovaci, Hrvati, Rumuni i pripadnici drugih nacija koji su iz svoje prapostojbine doneli nešto svoje, čuvali i danas prenose novim generacijama.

U tom spoju nespojivog - modernog i tradicionalnog, slatkog i slanog, starog i novog, vojvođanska kuhinja nastavlja da se razvija i ukusima mami gurmane iz svih krajeva. A, tako i treba da bude. Mladi majstori su od starijih naučili male tajne velikog gastronomskog zanata a na kraju priče, tajni sastojak svakog najboljeg jela, pa i onog vojvođanskog, uvek je bila ljubav.

Urednik: Vladimir Novaković
Autor tekst: Aleksandra Bogdanović
Snimatelj: Pavle Tanasijević, Miloš Rančić
Montaža: Nemanja Radić