Stari ukusi Srbije

Antropolozi i sociolozi odavno su otkrili da je geografija područja kroz istoriju umnogome određivala i način ishrane ljudi. Uprkos promenama koje je donelo savremeno doba nešto od tog principa vidljivo je i danas, pre svega u starim receptima i tradicionalnim jelima svakog kraja.

Osim prirodnim lepotama i velikim kulturno-istorijskim bogatstvom, zapadna Srbija odvajkada se diči i raznovrsnom trpezom koju poslednjih godina otkrivaju turisti iz svih krajeva sveta. U selima ovog kraja živi se sporije i mirnije, a spas od zaborava, na radost svih gostiju, našle su i vodenice - ti drevni domovi i hramovi brašna koji će jednom tvoriti hleb - početak i kraj svake priče o ishrani jednog naroda.

Burna istorijska dešavanja u prošlosti naše zemlje ostavila su traga i na ishrani, pa je srpska kuhinja danas prilično heterogena. Etnolozi kažu da se najviše vide uticaji Vizantije tj. Mediterana, orijenta i Austrougarske. Ali, nemojte da vas ovo zavara! Baš kao što vredni učenici po znanju i mudrosti često nadmaše svoje učitelje, tako su se i stari recepti nadograđivali i usavršavali generacijama stvarajući set jedinstvenih jela i ukusa.

Od pravljenja pita, na jugu Srbije su napravili umetnost. I te pite mogu biti raznorazne - redane, sukane, razvlačene, slatke i slane, pravljene od sira, mesa, jabuka, borovnica... Od svega što vešte i maštovite ruke domaćica zamese i umese. A onda i ne čudi što su i neke od najpoznatijih manifestacija kraja posvećene upravo ovim specijalitetima.

Jastrebac je šumoviti div Balkana. Planina čudesnih krajolika i šumskih tišina već decenijama zaljubljenike u netaknute lepote prirode puni posebnom energijom. Carstvo u kome caruju nebrojene vrste životinja i lekovitih biljaka mesto je na kome može početi i jedna potpuno nova priča - priča o zdravoj hrani i ishrani zasnovanoj na onome što se može pronaći u prirodi.

Pored ovolikih slanih i slatkih đakonija i bogatih trpeza kojima se diči Srbija nije čudo što je, iz godine u godinu, sve više manifestacija koje slave domaću kuhinju i stare specijalitete. Takve svetkovine pronaći ćete u turističkoj ponudi skoro svakog srpskog grada i to - od januara do decembra.

Gurmani se tako početkom godine goste na Pršutijadi, u februaru na Kobasicijadi, u martu na Slaninijadi, a tu su i Gulašijada, Kotlićijada, Štrudlijada, Jagnjijada i skoro svaka druga „jada" koju možete da zamislite.

To da ima neka veza između lepih uspomena i dobre hrane i nije neka tajna. Zato ovo gastronomsko putovanje kroz Srbiju zapravo i nema kraj. Umesto završetka, tu je poziv - dođite da stvaramo nove uspomene. Dobro nam došli i - prijatno!

Urednik: Vladimir Novaković
Autorka teksta: Aleksandra Bogdanović
Snimatelj: Pavle Tanasijević, Miloš Rančić
Montaža: Nemanja Radić