Fruška gora - skrivene lepote

Iako se oduvek smatralo da su plodni i rodni obronci Fruške gore morali biti nastanjeni još od davnina, tek su iskopavanja novijeg datuma to nedvosmisleno i potvrdila. Na planini danas postoji više arheoloških nalazišta od koja se najstarija vezuju za starčevačku i vinčansku kulturu.

Jezera Fruške gore danas su gotovo najposećenija lokacija ove planine. Ipak, malo ljudi zna da u Nacionalnom parku ima i nešto drugačijih, a podjednako lepih vodenih atrakcija. Hidrografska mreža ove planine veoma je gusta. Pored jezera, čine je izvori, vrela, manji i veći potoci i nekoliko vodopada!

Ako iz pravca Beočina, posle manastira Rakovac, skrenete na prvi poljski put levo i posle stotinak metara desno, put sa dosta uspona dovešće vas pravo pred Beli majdan, jednu od tri fruškogorske pećine i jedinu koja je danas otvorena za javnost. Poznata i kao Rakovačka pećina i Galerija Rakovac, ona je zapravo stari kamenolom iz kog je sve do 1937. godine vađen kamen, kaolinski granit.

U koje god doba godine da posetite Frušku goru uživaćete u cvrkutu ptica, odmarati oči sa nekog od vidikovaca ili, ako imate sreće i strpljenja, promatrati mnogobrojne divlje životinje kojima je ova planina dom. Ovde ćete zateći i pravi ćilim boja istkan od gotovo 1.500 različitih vrsta biljaka, a obilje cveća i mirisa Fruškoj gori donelo je i nadimak - Medna planina.

Zahvaljujući svojim kvalitetima fruškogorski lipov med jedan je od šezdesetak proizvoda u Srbiji koji na sebi nose oznaku zaštićenog geografskog porekla, a poslednjih godina priča o njemu počela je da se širi i van granica naše zemlje.

Koliko god pitomo, pristupačno i drago Fruška gora izgledala, ona uvek može da iznenadi! Ima kutaka sklonjenih od radoznalih pogleda, komadića raja koji su izbegli uticaj savremenog sveta i delova prirode za koje ćete se pomučiti i oznojiti da do njih dođete.

Ali verujte - vredi ih videti! Zato vam u ovoj epizodi predstavljamo skrivene lepote, malo poznate lokalitete i - tajne bisere Fruške gore.

Urednik: Vladimir Novaković
Autor teksta: Aleksandra Bogdanović
Snimatelj: Pavle Tanasijević, Miloš Rančić
Montaža: Nemanja Radić