Fruška gora - Zelena lepotica Vojvodine

Ciničniji će primetiti da, sa svojih 539 metara, Fruška gora teško može i da se nazove planinom, ali dostojanstvenoj dami ovakvi komentari ne smetaju. Grandiozne visine ona je nadomestila širinom prostranstava, divlje predele pitomim lepotama i u svojim nedrima sakrila dovoljno zagrljaja da je zavole i uvek joj se vraćaju svi koji je jednom posete.

Lokacija, specifična geološka istorija, različiti mikro-klimatski uslovi, čine Frušku goru veoma interesantnom i važnom za različite naučne oblasti. Kažu da je stvaranje planine počelo u mezozoiku, pre 90 miliona godina, a zahvaljujući jedinstvenim i brojnim fosilnim ostacima, Frušku goru nazivaju i „ogledalom geološke prošlosti".

Nacionalni park Fruška gora danas je dom i utočište za ogroman broj ugroženih, retkih i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta. Brojke na momente deluju nestvarno - ovde živi preko 60 vrsta sisara, oko 200 vrsta ptica, više od 10 hiljada vrsta beskičmenjaka, a naročito vrednost daje oko 1500 različitih vrsta biljaka od kojih su mnoge na listi prirodnih retkosti u Srbiji.

Fruška gora prepuna je prirodnih lepota koje savremenim turistima „pune baterije" i čine da se na trenutak izmeste iz stvarnosti i jednostavno prepuste uživanju. Poslednjih godina pažnju naročito privlače jezera ove planine.

Tamo gde priroda tako nesebično pruža i čoveka daruje, ni duhovna bogatstva ne mogu izostati. Fruška gora je od davnina poznata i kao „srpska Sveta gora". Tokom 16. i 17. veka na ovom prostoru je zabeleženo čak 35 manastira dok je manja svetilišta bilo toliko da ih nije bilo ni moguće izbrojati.

Gajenje vinove loze na obroncima Fruške gore ima dugu tradiciju. Pojedini enolozi smatraju - jednu od najstarijih u čitavoj Evropi. Još su antički pisci Strabon i Dion zabeležili da su u Panonskoj niziji Iliri uzgajali vinovu lozu, a procvat vinogradarstva u ovim krajevima vezuje se za stare Rimljane. Zahvaljujući bogatstvu prirodnih resursa, predivnim pejzažima, izuzetnom šarmu i lepoti, Fruška gora danas je idealno mesto za odmor i rekreaciju, mesto koje će vas približiti prirodi.

Urednik: Vladimir Novaković
Autor teksta: Aleksandra Bogdanović
Snimatelji: Aleksandar Hovjetski, Miloš Rančić
Montaža: Nemanja Radić