Читај ми!

Богатић - У загрљају три реке

Плодна Мачва пружила се пут плаве Дрине и питоме Саве које и у најврелијим данима обећавају хлад и освежење. Красе је распеване ливаде и тајновита шума у којима спавају столетни зелени дивови. Путницима често поглед одлута ка моћном Церу па задрхте и устрепте од неког поноса и силине...

Мачва је таква - пуна историје, рода, песме и приче. Пуна живота!

Простор између две реке и једне планине одувек је важио за један од најплоднијих крајева Србије. Стари су говорили да нема тога што у Мачви не успева, а родност ове, највеће равнице испод Дунава и Саве у Србији, ушла је у легенду.

Па ипак, за све то време, Мачва је своје највеће благо крила - испод земље!

Да је Мачва богата водом знало се одувек. Ипак, откриће да се један од највећих геотермалних извора на читавом Балкану, па и добром делу Европе, налази баш испод Богатића био је, 1982. године када је откривен, права сензација у научној заједници.

Црна Бара је село на крајњем северозападу Мачве. Скућило се на самом ушћу Дрине у Саву, а његови становници, њих око две хиљаде, осим прелепим амбијентом могу да се похвале и тиме да се баш код њих налази један од најзначајнијих споменика народног градитељства овог краја из друге половине 19. века - окућница Јуришића са вајатом хајдук Станка.

У место које може да се похвали титулом највећег села у читавој Мачви данас живи око 5 хиљада становника. Становништво је надалеко познато по узгоју свиња, а најзначајније установе које постоје у Бадовинцима су школа и црква подигнута још 1833. године захваљујући труду свештеника Теодора Теше Поповића.

Богатић се данас с поносом сећа својих предака. Свако село у овој општини има спомен обележје у част погинулих ратника, а то није једини начин на који се овде негује сећање на пале ратнике. У част храбрим борцима на обали Дрине њихови потомци направили су спомен обележје - гвоздени крст за Гвоздени пук. Да се зна и никада не заборави славна битка и јунаци који су је извојевали.

Једно од места које привлачи највише пажње посетилаца је кућа легендарног уметника Милића Станковића, много познатијег као - Милић од Мачве.

Уредник: Владимир Новаковић
Текст: Александра Богдановић
Камера: Александар Ховјетски, Милош Раонић
Монтажа: Немања Радић