Позоришта Србије

Народно позориште „Тоша Јовановић" у Зрењанину најстарије је на Балкану. Смештено је у прелепој барокној згради изграђеној на остацима житног магацина, која је данас под заштитом државе као споменик културе од изузетног значаја.

Зрењанинци нису једини Војвођани којима су се глумци и авантуре које почињу оног тренутка када се светла угасе и завеса подигне „увукли под кожу". И њихови нешто севернији суседи Суботичани диче се дугом традицијом позоришне уметности.

Нишко народно позориште налази се у прелепој згради на Тргу Стевана Синђелића. У њој парелелно са животом што пулсира на једном од најпрометнијих и најживљих градских тргова, тече позоришни живот... подиже се и спушта завеса која ова два живота раздваја и спаја.
И позоришта основана новијих датума у Србији имају чиме да се похвале. Глумци који у њима раде храбро корачају и утиру пут генерацијама које ће тек доћи, а њихов труд публика и те како зна да цени. Једна од омиљених локацијадомаћих заљубљеника у културу јесте позориште у Зајечару основано 1947. као позориште Тимочке Крајине.

И тако, између искуства и младости, лоших и бољих дана, професионализма трупа и ентузијазма даровитих појединаца, тече позоришни живот у Србији. Завеса се подиже и спушта, глумци излазе да се поклоне, а публика долази и на сат или два дели са њима судбине, другачије од својих, уобичајних и свакодневних.

Тако је одувек и било... На „даскама које живот значе" уплитале су се и расплитале нити стварности и маште, прошлих и будућих времена, садашњости и дана који ће тек доћи. Тако је било и - тако ће заувек и бити...

Уредник: Владимир Новаковић
Текст: Александра Богдановић
Камера: Павле Танасијевић
Монтажа: Немања Радић