Читај ми!

Чувари лепог

Чувари лепог... Стамене грађевине које у својим недрима чувају таленте и читаве животе оних који су дисали за уметност, њоме се хранили и са њених недара пили нектар који их је уписао у вечност.

Галерије уметности - здања понекад моћна, видљива и свеприсутна, а понекад скривена од погледа радозналаца и спремна да своје чари покажу само онима који знају где да их траже, расута су широм Србије. Славу својих ктитора, оснивача и даровитих појединаца чија дела баштине, однела су у свет или, пак, свет довеле овде...

Галерија Милене Павловић Барили код посетилаца изазива дивљење, али и уздахе носталгије којима, на овај или онај начин, одишу сва њена дела.

Још једном српском уметнику ни слава ни сва блага овог света нису вредела колико мир и лепота његовог родног краја. Срце Шида, малог сремског града на самој граници са Хрватском и уметничку душу његових становника, управо он је тако и уписао у вечност - Сава Шумановић...

Прва галерије у Србији налазиле су се у домовима имућне властеле, богатих трговаца, владара и оних који су имали разумевања за даровите појединце који су често одударали од норми времена и правила понашања које је наметала околина. Куће ових ктитора, мецена и дародаваца често су постајала места сусрета уметника и публике, а нама су до данас тако остала и здања и легати непролазне лепоте, као неке од таквих су Рајхлова палата и кућа Милића од Мачве.

Галерије и уметници који у њима излажу нису ствар прошлости. Неко са стране дане славе можда би приписао прошлим временима, али широм Србије и данас живе, раде и стварају појединци чија дела завређују пажњу и зову на посматрање и проучавање. Таквих талената је много и расути су, како географски - од севера до југа наше земље, тако и у уметничким правцима - ту су вајари, сликари, концептуални уметници...

Под кичицом у вештој руци уметника и уметница настаје наива, али и дела модерне уметности и алтернативних, оригиналних начина промишљања.

Уредник: Владимир Новаковић
Текст: Александра Богдановић
Сниматељ: Павле Танасијевић
Монтажа: Немања Радић