У то време, додаје се, још није био изграђен прихватни центар за опоравак супова, па су птице опорављане у неусловним просторима по шталама, гаражама или подрумима. Да не би малтретирали птицу неусловним смештајем тим Фондације брзо је реаговао и маркирао и пустио Дарка већ 8. августа 2007. године и од тада га нико није видео.

„Чудан је осећај када после 15 година препознате супа за кога сте веровали да није преживео. Као да сте срели старог пријатеља“, пише у објави. Каже се и да је Дарко први суп коме је Фондација одредила пол и последњи коме није стављен колор прстен који је уведен у употребу тек од 2008. године.

„Дарку је крилна маркица давно отпала и остао му је само метални прстен који је трајна маркација. Међутим, метални прстен се тешко може очитати, једино ако птица поново дође у наше руке било као угинула или ухваћена. Из тог разлога је Дарко остао невидљив за нас све ово време“, наводи се у објави.

Члан Фондације Саша Прерадовић, који је професионални фотограф, крајем прошле године израдио је прву студију на фотографисању супова.

„Анализом фотографија успели смо са њих да прочитамо метални прстен и идентификујемо Дарка заборављеног супа. На хранилишту смо бележили старе супове који су поседовали метални прстен али не можемо да их очитамо. То су заборављени најстарији супови стари од 20 до 30 година. Зато је неопходно да отворимо клопку за супове јер је то једини начин да дођемо у могућност да идентификујемо ове птице“, наводи Фондација за заштиту птица грабљивица.