После окончања мисије „Артемис 1“ свакако смо много ближи Месецу него што смо били пре тога, напомиње гост Јутарњег програма, Бранко Симоновић, популаризатор астрономије.

„У сваком случају, ова мисија је после свих проблема кроз које је прошла, ипак успешно извршила тај свој планирани лет, посебно завршни део, спуштање на Земљу, који је промакао јавности, а био је прилично захтеван и важан јер је требало испитати штит који има функцију да заштити капсулу 'Орион' да прође безбедно кроз атмосферу и 'пљусне', како се то каже, у океан“, објашњава Симоновић.

У летелици „Орион“, уместо људи, биле су лутке са чијих ће сензора стручњаци Насе очитавати податке и одредити даље кораке. „Хелга“ и „Зохар“, како су назване ове лутке, имале су по шест хиљада различитих инструмената на себи како би пратили шта се све дешава током једног таквог пута – напуштања магнетосфере Земље, одлазак далеко око Месеца и повратак – пре свега у погледу радијације, напомиње гост Јутарњег програма.

„Зохар је на себи имао и прслук за заштиту од зрачења, једно експериментално решење које би сада после анализе требало да покаже колико је била успешна и у коликој мери је то одговорило задатку. Од тога ће зависити још много тога у будућим плановима“, додаје Симоновић.

Већ 2025. године планирано је да мисија „Артемис 3“ поново спусти људе на површину Месеца. Пре тога, „Артемис 2“, која је предвиђена за 2024. године, током које је планирано да капсула „Орион“ уради све исто што и током мисије „Артемис 1“, само са људском посадом.

„Мисија 'Артемис 3' ће створити једну клицу, заметак будуће свемирске станице која би имала за циљ да буде свемирска лука како за истраживање Месеца, тако и да буде једна одскочна даска за потоње истраживање Сунчевог система, пре свега Марса. Мада постоје неки заговорници који тврде да то може да се изведе директно са Земље, без овог циркуса на Месецу“, наводи популаризатор астрономије.

Међутим, наглашава Симоновић, да ли ће се и колико боравити у тим планираним стаништима на Месецу, зависиће управо од тога да ли је човек способан да опстане у тако опасном, неприродном и страном окружењу, јер ће сервисирање боравка људи у таквим околностима бити бескрајно тешко, скупо и компликовано.